Inception – pojam simulacije i nostalgije

Pojam simulacije i nostalgije najbolje definiše francuski teoretičar i filosof Žan Bodrijar u jednoj od svojih knjiga „Simulakrumi i simulacija“ predstavljajući ga kao savremen model koji simuliše stvarnost. Bodrijarovo profetsko razmišljanje, poput Maršala Makluana ne samo u pogledu elektronskih medija već i savremene umetnosti, navelo ga je da u svojim radovima koristi s.f. elemente i prikaže kulturalne i socijalne fenomene hiperrealnosti uz nostalgiju, koja postaje sve značajnija jer nudi motive željene stvarnosti.

Idealan primer simulacije stvarnosti predstavlja naučno – fantastični film Kristofera Nolana „Izuzetak“ (Inception) u kome glavna ličnost, Dominik Kob (Leonardo DiKapri), koristi integrisan program kako bi ušao u snove bogatih ljudi i upotrebio njihove najdublje tajne protiv njih u realnom svetu. Kako to već biva, pohlepa za novcem čini čoveka sposobnijim nego što je ikad bio, što Dominika dovodi do ideje da ode korak dalje, usađivajući i razvijajući žrtvi određenu ideju u podsvesti za koju će misliti da je sama stvorila. Tu možemo prepoznati vid psihološke manipulacije na koju je u svojim studijama upozoravao kanadski profesor, kritičar i teoretičar medija, Maršal Maklaun.  On je jednom prilikom rekao:

Svuda su oko nas. Novi elektronski mediji, gedžeti. Pritisnemo dugme i svet je naš. Da li ste upoznati sa pričom da će se svet smanjiti? Ne samo da se naš svet smanjuje, već postaje poznatiji i dostupniji…svakom.

Ovo briljantno ostvarenje Kristofera Nolana generiše jedan od elemenata karakterističan za čuvena ostvarenja filmske umetnosti poput Hičkokove “Vrtoglavice”, Amenanbarovih “Otvorenih očiju” i Linčovog “Bulevara zvezda” – model tzv. nepouzdanog pripovedača, koji konstantno opstruiše naša saznanja tokom čitavog filma.

U momentima kada Dominik ostaje duže u imaginarnom svetu, možemo uočiti kako ga podsvest uvlači u svet bezbrižnosti i ljubavi. Tu reditelj vrlo vešto koristi aspekt čežnje, nostalgije kao motive željene stvarnosti, kako bi okupirao subjekta do te mere da postane opsednut i zaslepljen lepotom uspomena iz davne prošlosti. Snažne emocije i opstanak u stvarnom svetu za Dominika postaju hiperrealnost, sve intenzivnija i trajnija, čija je primamljivost najsavršenija projekcija svesti njegove podsvesti. Zbog toga simulacija može biti veoma opasna za pojedinca jer čini da nestvarno postane stvarnost tako da pojedinac bude anesteziran i ne oseti nikakvu potrebu da se usprotivi drugoj osobi, parazitirajućem poretku ili sistemu.

Stoga, ovaj film ne možemo posmatrati samo kao puku filmsku priču, već kao ozbiljnu temu za diskusiju u kojoj veštački vid manipulacije, poput ovog, ne predstavlja više marginalni metod implementiranja novih ideja i stavova u svetu, već zlokobnu realnost koja se vešto krije od lica javnosti.

Film i san su lavirinti čija lepota leži upravo u mogućnosti da zauvek ostanemo zatočeni u traganju za odgonetkom, a naše beskrajne interpretacije – delići igre u kojoj stvarnost ne mora biti ono što nam se čini da jeste. Kako bi Borhes rekao: “Dok ovde spavamo, na drugom mestu smo budni i tako svaki čovek predstavlja dva čoveka.” Ipak, naši snovi su jedno, a veštački vid manipulacije drugo.

Kada ovlašćene organizacije budu do te mere ojačale da budu sposobne za legitimno usađivanje ideja i informacija u svest ljudi, bez sumnje će uspeti da ih pretvore u poslušne i manipulativne zamorčiće koji savršeno odgovaraju njihovim potrebama.

 

inception-wallpaper-hd

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s