Inception

Pojam simulacije i nostalgije najbolje definiše francuski teoretičar i filosof Žan Bodrijar u jednoj od svojih knjiga „Simulakrumi i simulacija“ predstavljajući ga kao savremen model koji simuliše stvarnost. Bodrijarovo profetsko razmišljanje, poput Maršala Makluana ne samo u pogledu elektronskih medija već i savremene umetnosti, navelo ga je da u svojim radovima koristi naučno-fantastične elemente i prikaže kulturalne i socijalne fenomene hiperrealnosti sa nostalgijom, koja predstavlja vrlo bitan element jer nudi fragmente stvarnosti.

Idealan primer simulacije stvarnosti predstavlja naučno-fantastični film Kristofera Nolana „Početak“ (Inception) u kome Dominik Kob (Leonardo DiKapri) hakuje snove bogatih ljudi koje redizajnira poput lavirinta kako bi ukrao i upotrebio njihove najdublje tajne protiv njih u realnom svetu. Kako to već biva, pohlepa za novcem odvodi čoveka korak dalje, te Dominik usađuje i razvija destruktivu ideju u podsvesti milijardera. Upravo taj segmenat možemo okarakterisati kao vid psihološke manipulacije, što nas dovodi do Maklaunove teorije manipulacije indoktrinacijom koja trenutno predstavlja najčešći vid usađivanja novih ideja i stavova u svetu.69132071-inception-wallpapers.png

Od ženine smrti, Dominikova podsvest neprestano pokušava da ga uvuče u svet bezbrižnosti i ljubavi u kome je sve ružičasto, ali postaje sve opasnija jer ga sve više drži u imaginarnom svetu. U tim trenucima se pojavljuje čežnja i nostalgija koja nudi motive i znakove željene stvarnosti okupirajući subjekta sve više, do te mere da postaje opsednut prošlošću koje ne može da se oslobodi.

Kroz čitav film možemo uočiti borbu unutar podsvesti koja je zasnovana na snažnim emocijama i opstanku u „stvarnom“ svetu koji žrtva prepoznaje kao stvarnost, a čija se primamljivost ogleda u večnom hiperrealnom svetu koji predstavlja najsavršeniju projekciju svesti subjektove podsvesti.

Simulacija može biti veoma opasna jer nudi nešto što je doslovno nestvarno (nerealno) i time anestezira um toliko da pojedinac ne oseti potrebu da se usprotivi bilo kakvoj vrsti manipulacije. U tom slučaju, etika i racionalnost gube na značaju i svrsi koju su do tada imale, a ljudi bivaju prinuđeni da se povinuju diktaturi i subverzivnom sistemu koji im se nameće. Kada ovakav vid umne cyber-manipulacije postane legitiman i uobičajen, čovečanstvo čeka doba umne i vrlo verovatno, fizičke utopije.

Q: Kome je potrebna nekolicina jakih i integrisanih ličnosti?

leonardodicaprioininception-hd.jpg

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s