Inception

Pojam simulacije i nostalgije najbolje definiše francuski teoretičar i filosof Žan Bodrijar u jednoj od svojih knjiga „Simulakrumi i simulacija“ predstavljajući ga kao savremen model koji simuliše stvarnost. Bodrijarovo profetsko razmišljanje, poput Maršala Makluana ne samo u pogledu elektronskih medija već i savremene umetnosti, navelo ga je da u svojim radovima koristi s.f. elemente i prikaže kulturalne i socijalne fenomene hiperrealnosti uz nostalgiju koja postaje sve značajnija jer nudi motive stvarnosti.

Idealan primer simulacije stvarnosti predstavlja naučno – fantastični film Kristofera Nolana „Početak“ (Inception) u kome glavna ličnost Dominik Kob (Leonardo DiKapri) ulazi putem programa u snove bogatih ljudi koje dizajnira poput lavirinta kako bi ukrao i upotrebio njihove najdublje tajne protiv njih u realnom svetu. Kako to već biva, pohlepa za novcem učini čoveka sposobnijim nego što je ikad bio, što Dominika dovodi do ideje da ode korak dalje, usađivajući i razvijajući žrtvi određenu ideju u podsvesti za koju će misliti da je sama stvorila. Tu možemo prepoznati vid psihološke manipulacije što nas dovodi do Maklaunove teorije manipulacije indoktrinacijom koja trenutno predstavlja najčešći vid usađivanja novih ideja i stavova u svetu.

Od ženine smrti, Dominikova podsvest neprestano pokušava da ga uvuče u svet bezbrižnosti i ljubavi u kome je sve ružičasto, ali postaje sve opasnija jer ga sve više drži u imaginarnom svetu. U tim trenucima se pojavljuje čežnja i nostalgija koja nudi motive i znakove željene stvarnosti okupirajući subjekta sve više, do te mere da postaje opsednut prošlošću koje ne može da se oslobodi.

Kroz čitav film možemo uočiti borbu unutar podsvesti koja je zasnovana na snažnim emocijama i opstanku u „stvarnom“ svetu koji žrtva prepoznaje kao stvarnost, a čija se primamljivost ogleda u večnom hiperrealnom svetu koji predstavlja najsavršeniju projekciju svesti subjektove podsvesti.

Simulacija može biti veoma opasna za pojedinca jer mu nudi nešto što je doslovno nestvarno (nerealno), a što čini da on bude anesteziran i ne pokušava da se usprotivi postojećem poretku ili sistemu. Kada ovlašćene organizacije budu mogle da vrše usađivanje ideja i informacija u svest ljudi, ne sumnjam da će vrlo brzo uspeti da ih pretvore u poslušne i manipulativne zamorčiće koji savršeno odgovaraju njihovim potrebama. Kome je još potrebna gomila integrisanih i izgrađnih ličnosti?

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s